Izvor: Časopis lepota & zdravlje, broj 179 , Januar 2016

Apsolutna Aritmija kada šlog potiče iz srca

Zbog čega dolazi do ovog poremećaja rada srca i kako se leči objašnjava lekar-specijalista kardiolog dr Vladan Šljapić

Šta je apsolutna aritmija?

Atrijalna fibrilacija (apsolutna aritmija) je poremećaj ritma koji nastaje u srčanim pretkomorama i predstavlja najučestaliju aritmiju u kliničkoj praksi. Najznačajniji simptomi su ubrzan i nepravila rad srca, osećaj nedostatka vazduha, bolu
u grudima, nesvestice, ali su često zastupljene i nespecifične tegobe u vidu slabe tolerancije fizičkog napora i smanjenje radne sposobnosti. U poslednje vreme se posevno daje na značaju tome da se veliki broj epizoda apsolutne artimije javlja bez ikakvih subjektivnih tegoba

Koji su njeni uzroci?

Najčešće se vezuje za životnu dob preko 65 godina i neregulisan povišen krvni pritisak u dužem periodu. Ostali mogući uzroci jesu zakrčenje krvnih sudova srca, srčana slabost, oboljenje zalistaka, poremećaj rada štitne žlezde, dijabetes, konzumacija alkohola, pušenje, gojaznost, poremećaji disanja u spavanju (sleep apnea sindrom). Može se javiti i kod mladjih ljudi dobrog ili naizgled dobrog zdravlja kod kojih se standardnim kardiološkim pregledom ne uočavaju vidljiva oštećenja, ali koji mogu imati izolovani električni poremećaj u srčanom mišiću

Koja je njena najznačajnija komplikacija?

Zbog električne dezorganizovanosti i neefikasnog rada srčanih pretkomora, u jednoj od njih dolazi do stvaranja krvnog ugruška (tromba). Kad jedan njegov deo otkidanjem dospe u cirkulaciju, može dovesti do zapušenja neke od moždanih arterija i nastanka ishemijkog moždanog udara (šloga). Karakteristično je da šlogovi kao posledica artijalne fibrilacije često završavaju fatalno ili ostavljaju velike posledice. Češće se javljaju kod žena, ali razlozi za to dosad nisu otkriveni. Druga velika komplikacija jeste razvoj srčane slabosti kao posledice loše regulisane aritmije u dužem vremenskom periodu.

Kako se leči?

Postoji više grupa lekova kojima se postiže vraćanje u osnovni srčani ritam ili dobra regulacija same aritmije. Primena
lekova za “razradjivanje” krvi (antikoagulantna terapija) znatno smanjuje šansu za nastanak krvnog ugruška i
posledičnih komplikacija. Nekada je terapija izbora uspostavljanje normalnog srčanog ritma elektrošokom a za odredjenu grupu pacijenata to je aplijacija radiofrekventne energije pomoću katetera (RF ablacija).

Šta bi bio savet pacijentima?

Najbolji savet bio bi ne ignorisati pojavu simptoma i posetiti kardiologa, naročita ako uz tegobe pacijent već ima ustanovljen neki od gore navedenih faktora rizika. Od standardnih dijagnostičkih procedura – od koristi nam je elektrokardiogram, ehokardiografski pregled, 24h EKG Holter i test opterećenja. Kada se aritmija otkrije na vreme i optimalnom terapijom drži pod kontrolom, većina pacijenata može voditi normalan i aktivan život.

Nova saznanja omogućuju bolji pristup lečenja

Uprkos više od 25 boravaka u Americi i mogućnosti da tamo nastavite karijeru, odlučili ste se da ostanete ovde. Zbog čega? Po završetku specijalizacije u institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici postojalo je više opcija za trajni odlazak u Ameriku, ali sam odlučio da ostanem ovde – tu se najbolje osećam. S druge strane, planiram da i dalje periodično boravim u SAD, jer je prava privilegija sticati nova znanja i pratiti razvoj ove bolesti medicine u ustanovama popust Harvarda, Klivlend i Maeo klinike ili Kolumbija Univerziteta. To mi pruža mogućnost primene najsavremenijih principa lečenja na našim pacijentima.

Izvor: Časopis lepota & zdravlje, broj 177 , Novembar 2015

aritmija srca kada ima razloga za brigu?

Nedoumice u vezi s poremećajem srčanog ritma razrešava lekar specijalista iz ove oblast, kardiolog dr Vladan Šljapić

Šta je aritmija i koji su najčešći uzroci njenog nastanka?

Aritmije srca nastaju kada električni impusli, koji regulišu srčanu radnju to ne rade pravilno, čineći da srce kuca suviše brzo, suviše sporo ili nepravilno. Tipične, ali ne i jedine simptome pacijenti opisuju “kao da srce stane, nakon čega udati jako”, “zatreperi” ili “želi da iskoči iz grudi”. Najvažniji uzroci su zakrčenje krvnih sudova, povišen krvni pritisak, bolesti zalistaka, druge forme oboljenja srčanog mišića, poremećaj rada štitne žlezde, anemija. S druge strane, uznemirenost, strepnja, napadi panike, prekomerni unos alkohola, kofeina i upotreba nekih lekova takodje mogu biti uzrok.

Kada je neophodna poseta kardiologu?

Poremećaji rita srca često nisu opasni, ali to nije moguće utvrditi bez pregleda i procene ozbiljnosti situacije. Ugroženiju kategoriju čine pacijenti kod kojih je već ustanovljeno neko srčano oboljenje, kao i oni kod kojih je nepravilan rad srca praćen nedostatkom vazduha, bolom u grudima, nesvesticom ili gubitkom svesti. Dešava se da pacijenti, uprkos jasnim simptomima, smatraju da je to sve “zbog stresa”, a u stvari se radi o ozbiljnoj aritmiji. Od ambulantnih dijagnostičkih metoda od koristi su nam elektrokardiogram, 24 h Holter EKG-a, test opterećenja,a u slučajevima kad se tegobe redje javljaju i teže ih je “uhvatiti”, preporučuje se nošenje “event” rekordera.

Jesu li u trudnoći ili menopauzi aritmije učestalije?

U oba perioda kod žene dolazi do promena u hormonalnom statusu i radu autonomnog nervnog sistema, što, izmedju ostalog ima uticaja i na rad srca. Aritmije u trudnoći uglavnom su dobroćudnog karaktera, ali ih ne treba ignorisati, Antiaritmijske lekove trebalo bi izbegavati u prvom triamestru trudnoće, a kada se daju, treba obratiti pažnju na potencijalne neželjene efekte na trudnicu i plod. U periodu menopauze, pored noćnih znojenja i promena raspoloženja, osećaj ubrzanog i nepravilnog rada srca najčešći je simptom.

Koja je terapija najadekvatnija?

Postoji više grupa lekova koji drže pod kontrolom većinu artmija. Aplikacija radiofrekventne energije pomoću katetera (radiofrekventna ablacija) još je jedna terapeutska opcija. U ozbiljnim slučajevima neophodna je ugradnja elektrostimulatora (pejsmejkera ili kardioverter defibrilator) često ništa od navedenog nije potrebno, već samo promena načina života, pre svega, prestanak pušenja, umerena konzumacija alkohola i kafe, redovna fizička aktivnost i upravljanje stresom.

Stručno usavršavanje u Americi,

Uvaženi kardiolog dr Vladan Šljapić čija su posebna oblast interesovanja poremećaji srčanog ritma, po završenoj specijalizaciji u Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici boravio je u najpoznatijim klinikama SAD radi stručnog usavršavanja, i to u preko 25 navrata “Prvi kontakt sa strukom u inostranstvu ostvario sam pomoću rodjene sestre Tatjane, koja je ugledan kardiolog-aritmolog u Ameici, gde živi i radi već 25 godina. U narednim godinama, pa sve do današnjih dana, boravio sam u velikom broju centara širom SAD. Izvodjio bih Harvard i Kliniku Mejo, gde najčešće odlazim, zbog visokog kvaliteta edukacija koje pružaju.

Izvor“ lepota i zdravlje

Razgovor sa lekarom je ono što pacijentima nedostaje

Uvaženog kardiologa dr Vladana Šljapića, koji je zbog usavršavanja u preko 30 navrata boravio u SAD, pitali smo u čemu se razlikuje lečenje u SAD i kod nas i kako to da ga nije privukao rad i život u inostranstvu.

Kada ste odlučili da se ćete biti lekar i šta vas je privuklo ovom pozivu?

Potičem iz lekarske porodice, roditelji su mi lekari i profesori medicinskog fakulteta, a pamtim i da je u kući često bilo puno medicinara, tako da su te teme bili prisutne od najranijih dana. Što se tiče odabira kardiologije, tu je presudnu ulogu imala moja sestra Tatjana koja je u vreme završetka mojih studija upravo započinjala subspecijalizaciju iz kardiologije-aritmologije u Filadelfiji u SAD. Njena iskustva i priče u to vreme imale su jak uticaj na mene koji sam upravo završavao fakultet i bio pun entuzijazma.

Obrazovali ste se i u inostranstvu. Šta je najveća razlika između lečenja u SAD i kod nas? U stručnom smislu, u pogledu zdravstvenog osiguranja i u pogledu međuljudskih odnosa?

Na prvom mestu, tamo postoji razrađen sistem za napredovanje u poslu, mnogo su dostupnije savremena tehnologija i razni vidovi edukacije. Neretko mi se dešavalo da pomislim koliko daleko bi u tim uslovima otišli neki od izuzetnih medicinskih umova sa naših prostora koje poznajem. Drugo, dobar deo pregleda i intervencija moguće je uraditi sa veoma malo čekanja ili bez njega. Ipak, to nije dostupno za svakoga, jer postoji ogroman broj ljudi koji nemaju zdravstveno osiguranje ili je ono limitirano. Ono što je dobro je postojanje spremnosti da se svoje znanje nesebično podeli sa drugima. Imao sam sreću da upoznam najveća svetska imena u struci i od njih učim. Iznenadilo me je koliko su dostupni i strpljivi. Mišljenja sam da je generalan problem, ne samo u Americi, nego svuda, manjak komunikacije sa pacijentom i usredsređenost na raznorazne procedure i analize. Kardiovaskularne bolesti vodeći su uzrok oboljevanja i smrtnosti, i često su kod obolelih prisutne dileme i strahovi jer na mnoga pitanja ne dobiju odgovor. Zbog toga u našoj ordinaciji na prvo mesto stavljamo razgovor sa pacijentom i mislim da je to jedan razloga što nam sve veći broj njih ukazuje poverenje.

Kako ste odlučili da se vratite u Srbiju, odnosno kako to da vas “beli svet” nije privukao?

U periodu nakon završene specijalizacije na Insitutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici, bilo je više konkretnih opcija za trajan odlazak u SAD. Kako sam do tada već više od dvadeset puta tamo odlazio radi edukacije, imao sam priliku da realno sagledam sve aspekte života u Americi od kojih neki nikako nisu odgovarali mom mentalnom sklopu i senzibilitetu, karakterističnim za ovo podneblje. Opredelio sam se da ostanem i ne mislim da sam pogrešio.

Šta je to što biste naveli kao specifičnost u vezi sa vašom ordinacijom?

To je, svakako, uska specijalizovanost za kardiovaskularne bolesti, naročito za poremećaje ritma srca, koji su moja profesionalna fascinacija. U današnje vreme dinamičnog razvoja svih oblasti medicine, potrebna je potpuna usredsređenost na samo jedan segment u okviru određene specijalnosti, da bi se u tome dostigao maksimum. Mišljenja sam da je takav koncept takođe uticao na prepoznatljivost i afirmaciju naše ordinacije.

Kakvi su vaši planovi za 2016. godinu?

Naredne godine ću učestvovati na dva renomirana skupa u organizaciji univerziteta Harvard i klinike Mejo, na temu aktuelnih pravaca u dijagnosti i lečenju bolesti srca. Za te dve ustanove vezuje se najveći deo mog dosašnjeg inostranog usavršavanja. Što se tiče planova u vezi sa ordinacijom, oni su jasni: ambulatorna dijagnostika i terapija bolesti srca po principima moderne svetske kardiološke doktrine i prakse, uz primenu savremene tehnologije i personalizovani pristup u lečenju.